Чланови и поштоваоци београдског удружења ,,Глас Метохије“ , интерно расељена лица  са територије Косова и Метохије посетили су 11–13. септембра 2020. српска света места на Косову и Метохију – Грачаницу, Газиместан,Архангеле, Богородицу Љевишку,Високе Дечане и манастир Будисавце.

Обишли смо српске енклаве Батусе,Доњу Брњицу, Хочу, Ораховац и Осојане. Том приликом смо уручили 300 ранаца са школским прибором за српску децу који живе и школују се без основног људског права –слободе. Заједнички смо поделили радост због сусрета и пружили подршку једни другима, певало се и плакало каже председник Гласа Метохије Стојан Предовић

VES 7383

VES 7393
VES 7763
VES 7410

Поклони су обезбеђени трудом Фонда за пружање помоћи избеглим,прогнаним и расељеним лицима Владе Војводине, КЕЦ групе,предузетника и појединаца који су се вредно заложили. Сем школског прибора било је слаткиша, кишних кабаница, стоног тениса, лопти ишаха, пасти и четкица за зубе. Послат је понеки дечји цртеж и писамце непознатом другу или другарици.Уручена су дечја колица и носиљказа бебу а манастирима нешто уља, намирница и лекова

Такође желим да се захвалим и канцеларији за Косово и Метохију, која је подржала овај наш подухват и помогла око превоза ,Привременом Већу општине Косово поље.Запаљене су свеће у Великој Хочи испред споменика киднапованим и убијеним Србима из општине Ораховац, као и несталим новинарима.

Делегацију су чинили ходочасници и лица са ових подручја који су изразили жељу да посете своју Родну груду из Београда, Новог Сада, Сремске Митровице, Краљева, Крагујевца и Петровца на Млави.

Најмлаћи ходочасник била је седмогодишња Маша, а најстарији 81-годишњи Драгиша Јанковић који је рекао да би тешко речима описао утиске са путовања и дружења са сународницима – тј. би морао много срца и руже нацртати. Пре овога је на КИМ био пре 36 година, а преци му потичу од Пећке Бање. Часни старина је путовао са шајкачом и при сусретима свирао фрулу.

У делегацији је било и академски школованих певача те се често певало и појало. Утисци свих ходочасника су толико јаки да  је једина жеља да се на свето српско тло пође и првом следећом приликом.

Ово је трећи пут да Удружење ,,Глас Метохије“ носи школски прибор, а удружење се стара да помогне на свакидруги начин. Ипак, понекад је највећа помоћ само топла братска реч.