глас метохије

Посета Космету у фебруару 2023. године моје је прво путовање у ову, за српски народ, свету земљу. Током дводневног боравка обишли смо најзначајније српске манастире, задужбине владара из династије Немањић, као и школе у Косову Пољу, где смо ученицима основних школа поделили пакетиће.

У раним јутарњим сатима, у суботу 18. фебруара, пристигли смо у село Грачаница, где се налази истоимени манастир из 14. века, задужбина краља Милутина.

У конаку манастира одржана је литургија, након које смо наставили путовање по Косовској котлини и упутили се ка тамошњим основним школама, где смо својом посетом деци причинили радост. У поподневним сатима смо се упутили ка царском граду Призрену, где смо посетили Саборни храм у том граду, као и Богородицу Љевишку, свакако једну од најзначајнијих светиња на југу Метохијске котлине.

Пут је у предвечерје настављен ка конаку манастира Свети Архангели, задужбини цара Стефана Душана, где смо преноћили, обедовали и присуствовали вечерњој литургији. У самом манастиру који је још пре неколико векова срушен од стране Османлија, налазио се гроб цара Стефана Душана, док се његови посмртни остаци данас налазе у Цркви Св. Марка у Београду.

Материјал којим је манастир грађен искоришћен је за изградњу Синан-пашине џамије у Призрену. У клисури Призренске Бистрице смо дочекали недељно јутро и упутили се ка селу Будисавци, где се налази манастир из 13. века у коме данас Богу служе три монахиње, преостале у том, нажалост, заборављеном селу. Литургија у овом манастиру је једна од мени најдражих којима сам до сада присуствовао. Време након тога, провели смо у разговору са монахињама манастира, које су у данашње време једне од највећих хероина на распетом Косову. Пут нас је након тога навео на манастир Високи Дечани, највиши и најзначајнији манастир Метохије. Задужбина краља Стефана Дечанског, од 2004. године под заштитом Унеска, поносито се уздиже и чини стуб српског националног идентитета, док свети краљ, својим присуством у њему, чува све становнике Метохије и исцељује их од разних болести. Ова својеврсна галерија поседује преко хиљаду фресака на којима се налази око десет хиљада ликова, од којих је свакако једна од најзначајнијих фреска Исуса Христа са исуканим мачем, у коме Спаситељ сече грех и одваја добро од зла. Сам манастир данас чувају припадници међународних снага, који и сами редовно присуствују литургијама заједно са дечанским братством.

Високи Дечани никога не остављају равнодушним, а на мене су оставили највећи утисак од свих места и светиња које смо посетили на Косову и Метохији. Након обиласка манастира и сјајног вођења кроз манастир од стране кустоса Срђана, упутили смо се ка маузолеју српских архиепископа и патријараха, Пећкој патријаршији.

Окружено висовима Проклетија, превојем Чакор, у долини Пећке Бистрице, овај предивни манастир се састоји од четири мање цркве које се налазе у једној већој цркви. У порти манастира налази се и дуд који је посадио архиепископ Сава Други и који је стар скоро осам стотина година. Проласком кроз град Пећ и подно планина које чине северни обод Метохијске котлине, упутили смо се ка месту Исток, где смо време провели у разговору са оцем Небојшом, који заједно са својом породицом, и још неколицином Срба опстаје у овом месту, служећи Богу у цркви која је подигнута у част краља Петра Првог Ослободиоца од стране његовог сина краља Александра Ујединитеља. У разговору са оцем Небојшом, упознали смо се са реалним стањем и приликама у којима српски народ живи и опстаје на Косову и Метохији. Након што смо напустили Исток, упутили смо се ка Косовској Митровици, где смо променили аутобус, а затим Долином краљева и јоргована, назад ка Београду.

По повратку у Београд, био сам препун утисака и схватио да оног тренутка када сам напутио Косову и Метохију оно није напустило мене. Космет је стуб идентитета српског народа и његов стег националне слободе, како је својевремено написао историчар Димитрије Богдановић. Михаило Јауковић